REZ \ 2. festival savremenog eksperimentalnog filma
REZ NA BERLIN
Guillaume Cailleau \ Cinéma Copains \ René Frölke \ Lior Shamriz
13. \ 14. \ 15. novembar 2015.
Dom omladine Beograda [Makedonska 22]
„I dalje imam kofer u Berlinu.“
[“Ich hab’ noch einen Koffer in Berlin.”]
― Marlene Dietrich
Teorija koja Hoda [TkH] je, u saradnji sa Domom omladine Beograda, prošle godine pokrenula filmski festival koji se bavi savremenim praksama eksperimentalnog i umetničkog filma. Osnovna ideja je da svake godine u fokusu bude jedan/na od najznačajnijih i još uvek aktivnih autora/ki koji svoje radove smeštaju u polje filmskog eksperimenta, odnosno specifična scena eksperimentalnog filma koja se vezuje za rad dotične/og autorke/a. Cilj festivala je da kreira umetničku i edukativnu platformu za predstavljanje i promociju inovativnih i radikalnih filmskih praksi.
Drugo izdanje festivala, pod nazivom Rez na Berlin, kroz radove četiri autora mlađe generacije, opcrtaće aktuelne tendencije na berlinskoj sceni eksperimentalnog filma. Ovim izborom nadovezujemo se na prethodno izdanje festivala, kada smo predstavili rad Heinza Emigholza, jednog od najznačajnijih autora iz Nemačke, koji je bio profesor i osnivač katedre za eksperimentalni film na Berlinskom Univerzitetu umetnosti (UdK). Autori Guillaume Cailleau, Cinéma Copains (Minze Tummescheit i Arne Hector), René Frölke i Lior Shamriz, svojim će filmovima i diskurzivnim intervencijama lokalnom kontekstu ponuditi nove načine razmišljanja o filmu koje karakterišu aktuelnu berlinsku scenu.
\\
PROGRAM
+ Ulaz na sve programe je besplatan.
++ Svi programi festivala su na engleskom jeziku.
13. 11. [petak]
20.00 _ KRATKI REZOVI
[Izbor kratkih filmova četiri autora iz Berlina]
+ razgovor sa autorima
LIOR SHAMRIZ, Pre nego što su cvetovi prijateljstva izbledeli, izbledelo je prijateljstvo
[Before the Flowers of Friendship Faded Friendship Faded, 2007, 7′]
Prevashodno kroz dijaloge, film predstavlja priču o susretu troje starih prijatelja. Snimljen je na osnovu nešto mračnije zvučne podloge [soundtrack], u potpunosti snimljene i montirane pre snimanja filma.
CINÉMA COPAINS, Fikcije i budućnosti #1
[Fictions and Futures #1, 2015, 30′]
U Fikcijama i budućnostima #1, Gloria (Glorija), glas istoimene trgovačke firme, uvodi nas u jezik i logiku sveta finansija. Iz njenih reči, kao i reči njenih pažljivo biranih gostiju, saznajemo koji narativi pokreću tržišta, zašto je nestašica sirovina razlog za radovanje i kako najavljenu katastrofu posebne interesne grupe mogu iskoristiti u svoju korist.
GUILLAUME CAILLEAU, Laborat
[Laborat, 2014, 21′]
Enterijer, dan. Onkološki istraživački centar u Berlinu. Filmska ekipa se susreće sa naučnicima. Koristeći analogne filmske metode, ekipa snima opite nad miševima. Miševi se izlažu raznim zahvatima. Paralelno, ekipa filma snima i vlastite radnje, neophodne u procesu snimanja. Guillaume Cailleau prepliće te razine. S velikom preciznošću beleži opite koji se vrše na objektu ispitivanja, ali istovremeno promišlja i proces samog beleženja. Distanca prema objektu je suspendovana. Objekt postaje subjekt, a gledalac saučesnik. Tkanje slikâ. Nastaje nelagoda.
RENÉ FRÖLKE, Vođenje
[Führung, 2011, 37′]
Oktobra 2008, na vrhuncu ekonomske krize, najviši zvaničnik Nemačke dolazi u posetu jednom univerzitetu umetnosti. Univerzalan događaj: zvaničnik, predstavnik, velikodostojnik sreće se sa skupinom predstavnika. Govori se o umetnostima i iznova i iznova o ekonomiji. Takođe, to je pokušaj komuniciranja pod pritiskom. Svi prisutni izgledaju pomalo napeto. Gube se detalji, dolazi do pojednostavljivanja. Ali, iz hrpe teksta, pomaljaju se pokreti našeg vremena, našeg doba.
LIOR SHAMRIZ, Divlja ljubav
[L’Amour Sauvage, 2014, 25min]
Izgubljena ljubav, izgubljena umetnička saradnja; dvoje ljudi se sastaje na jednu noć, dok je ona u kratkoj poseti gradu u kojem on i dalje živi. Lior Shamriz prikazuje priču o dvoje starih ljubavnika, koji su nekada činili muzički duo, a ponovo se sastaju i zajedno provode veče u Berlinu. Gledalac prolazi kroz prizore, kao da je reč o trejleru ili fan-video spotu za film koji nikada nećemo videti, koji potura lažna sećanja na mesto stvarnosti.
14. 11. [subota]
12.00 __ RENÉ FRÖLKE: Jeremy Y. poziva Bobby O. ili Morgenthau bez suza
[Jeremy Y. call Bobby O. oder Morgenthau Without Tears, 2012, 83′]
+ razgovor sa autorom
Priča o jednom Sizifu. Odlomci iz besomučnog gradskog života. Misli koje se iznova i iznova pojavljuju, mentalne igre o propuštenim prilikama, odlukama donetim ko zna kad. Nikakva sloboda nije jednaka svoj slobodi koja se može imati. Uglavnom, vreme leti, nema stajanja, nema povratka. Život kao jedan beskrajan dan, isprepletan s jednom paradom, euforijom novog doba, ljudima koji prelaze ulicu, jednim licem u Central parku. Licem bez daha. Jedan grad, između čežnje i žâla.
14.00 _ LABOR BERLIN
[Predstavljanje filmskog kolektiva + diskusija]
Učesnici: Minze Tummescheit i Guillaume Cailleau (suosnivači kolektiva LaborBerlin)
Moderira: Marta Popivoda (Teorija koja Hoda)
LaborBerlin je neprofitni, nezavisni filmski kolektiv, otvoren za svakog koga zanimaju samoorganizovane inicijative umetnika, a naročito analogna filmska praksa okrenuta eksperimentalnom i pretežno uradi-sam (DIY) pristupu filmskoj produkciji.
„Laboratorija“ je mesto susreta, razmene i sučeljavanja ideja i iskustava vezanih za filmsko stvaranje. Svaki novi član se uvodi u laboratoriju i dobija priliku da nauči kako da iskoristi njene mogućnosti u stvaranju samostalnih projekata.
15.00 __ CINÉMA COPAINS: Radovi u toku (deo I i II)
[In Arbeit / In the works, 2012, 96′]
+ razgovor sa autorkom
Radovi u toku su dokumentarna serija, filmsko istraživanje stvarnosti, mogućnosti i ograničenja kolektivne akcije. Film se bavi komunikacionim procesom istraživanja. Započeli smo niz razgovora u nekoliko zemalja Evrope. Pripadnici raznih skupina putuju s nama da bi se upoznali i radili s drugim kolektivima. Iz devet različitih susreta izranja slika praksi saradnje u raznim oblastima društva. Istražujemo kako se doživljava samoorganizovanje, kako funkcioniše i kako svaka od skupina sledi njegova načela uprkos praktičnim ograničenjima. U svakoj epizodi je upotrebljen drugačiji oblik filma, shodno kontekstu i skupini koja se prikazuje.
Deo I: L’Abominable, Pariz bavi se kolektivnom filmskom laboratorijom, otvorenom radionicom, gde filmska traka može da se razvije, montira i kopira. Ova laboratorija omogućava filmskim umetnicima da rad sa materijalom ponovo uzmu u svoje ruke i time dosegnu veću autonomiju u procesu produkcije. Razgovor se usmerava na izgradnju otvorene strukture, pitanja samoorganizacije i rada koji prevazilazi komercijalni interes.
Part 2: Coordination des Intermittents et Précaires fokusira iskustvo zajedničkog političkog delovanja i bavi se time kako se jedan spontani pokret transformisao u otvorenu strukturu. Strukturu koja se koristi za savetovanje, organizaciju slobodnog univerziteta, kao i istraživanja na temu sve prekarnijih uslova rada i zapošljavanja.
18.00 _ GUILLAUME CAILLEAU: performans + kratki filmovi
+ razgovor sa autorom
#1.01
[Performans sa dva super-8 projektora i bubnjarem Vojislavom Višićem, 2011/15, 15′]
Opipljiv zvuk udara pod kožom, umotan u oblandu stereo filmske projekcije. Zvuk se ostvaruje unutar vibrirajućeg ljudskog tela, koje se uzdiže u njegovom čvrstom stisku, što mu omogućava da pređe u neki drugi prostor/vreme. Dva super-8mm projektora stvaraju vibrirajući prostor za to telo, umotavajući ga u pulsirajuće boje, intereferentne svetlosne frekvencije. Jedno analogno iskustvo, telesno, radikalno, ručno rađeno i živo.
H(i)J
[kratki film, 2009, 6′]
Ručno razvijen film izuzetno bogat kontrastima. Više nego u standardnom crno-belom materijalu, ovde crno i belo izgledaju kao da vode vlastite zasebne živote, naizmenično osvajajući čitav ekran. Vizuelizacija tišine u osami, nekakve prilike na moru, promene i začeće.
Mere štednje
[Austerity Measures, kratki film, 2012, 9′]
Studija atinske četvrti Egzarhija, načinjen tehnikom razdvajanja boja tokom demonstracija protiv mera štednje krajem 2011. Na jednom mestu koje vrvi od mačaka i motora, pandura i Molotovljevih koktela, drevnih mitova i novih ruševina; gde se pesnice dižu kao brojni stubovi Partenona, ovo je film raznih površina – mermernih ulica prekrivenih grafitima i izlepljenih gradskih zidina – ručno razvijen u crvenoj, zelenoj i plavoj.
Vešanje
[Hanging, kratki film, 2014, 4′]
Crno-beli negativ, zapis o jednom intimnom i ekstremnom telesnom iskustvu.
„Izgleda kao da je Méliès (Melijes) zaboravio da sakrije kablove.“
20:00 __ LIOR SHAMRIZ: Poništena lica
[Cancelled Faces, 2015, 80′]
+ razgovor sa autorom
Seul danas; kada Unk svojim motorom udari Boaza, nastaje divlja ljubav između dvojice mladića. Ali ubrzo, u težnji za samostalnošću, Unk počinje da živi u strahu da će ga njegov ljubavnik sasvim obuzeti. Za to vreme, u nekoj TV seriji, jedan pesnik se suočava s padom Jerusalima pre dve hiljade godina. Poništena lica su putovanje zamišljenim povestima filma i optimističnim telesnim zemljopisima. Film zalazi u izmišljeno područje, u kojem poetski queer film nastoji da ponese istu onu bestidnost uljeza koju je Sergio Leone (Serđo Leone) nosio na svom putovanju Divljim Zapadom.
15. 11. [nedelja]
15.00 __ CINÉMA COPAINS: Pijaca «Evropa»
[Jarmark Europa, 2004, 115′]
+ razgovor sa autorkom
Pijaca „Evropa“ na stadionu Dziesieciolecia u Varšavi, jedna od najvećih pijaca Istočne Evrope i žarište trgovine na malo koje nema ni u jednoj poreskoj prijavi. Trgovci dolaze iz raznih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Većina njih je svoje ustaljene živote zamenila životom u stalnom kretanju između gradova u kojima žive i pijace „Evropa“. Mnogi od njih su profesori koji zarađuju premalo da bi mogli da prežive. Oni su pioniri-preduzetnici u jednom društvu u promenama. Zanimljivo je da su to uglavnom žene, koje na ovaj način izdržavaju svoje porodice. Pijaca „Evropa“ se bavi dvema takvim ženama, kao i mnome i nastankom ovog filma.
18.00 __ LIOR SHAMRIZ: Japan Japan + Noć
[Japan Japan, 2006, 65′ + The Night, 2015, 7′]
+ razgovor sa autorom
Japan Japan je priča o Imriju koji se sa 19 godina doseljava u Tel Aviv, ali sanja o životu u Japanu. Njegovi odnosi i susreti s drugim ljudima, različitim filmskim sredstvima, uvode nas u njegov život. Istraživanje života u egzotičnom gradu Tel Avivu predstavljeno je kroz junaka koji je i sam u sred istraživanja svog izbora egzotičnog mesta. Nastaje jedinstvena korelacija između njegovih pogrešnih predstava o Japanu i naših pogrešnih predstava o njemu.
Noć je nastala kada su me jeftine bele čarape čoveka ispred mene u redu na kasi u Aldiju podsetile na tebe.
20.00 __ RENÉ FRÖLKE: Lepa opasnost
[Le beau danger, 2014, 100′]
+ razgovor sa autorom
Lepa opasnost je kinematografska kombinacija dokumentarnog portreta i književnog teksta. U preplitanju s pokretnim slikama i podeli na 170 crno-belih kadrova s tekstom, čitamo radove rumunskog pisca Normana Manee. Reč je o nastojanju da slika i tekst jedno drugo propituju i jedno drugom odgovaraju. Iz piščevih zapažanja o sadašnjosti, koja je i naša sadašnjost, ukazuje se unutarnji sukob našeg doba, sukob u kojem informacija postaje suparnik iskustva a time i samog sećanja.
//
Program se realizuje u saradnji Teorije koja Hoda i Doma omladine Beograda, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i medijsku podršku portala SEEcult.
Tim festivala: Marta Popivoda [umetnička direktorka, selektorka], Dragana Jovović [izvršna direktorka], Katarina Popović [vizuelni identitet], Jelena Knežević [PR], Ksenija Đurović [organizacija].
Tim festivala posebno zahvaljuje Marku Popoviću i Ani Vujanović.
Više o radovima umetnika:
www.guillaumecailleau.com
www.cinemacopains.org
http://joonfilm.de
http://pictures.spektakulativ.com
BIOGRAFIJE AUTORA
Guillaume Cailleau je rođen u Francuskoj 1978, ali živi i radi u Berlinu. Njegovi radovi obuhvataju 16mm i HD video filmove, kao i multimedijalne instalacije i performanse. Cailleau istražuje obične, svakodnevne procese i događanja, u nameri da razotkrije detalje koji se često previđaju, ali mogu biti veoma ilustrativni ako se izoluju i prebace u neki drugi kontekst poput galerije, muzeja ili pozorišta. Član je kolektiva LaborBerlin, koji se bavi čuvanjem i razvojem kreativnih mogućnosti celuloidnog filma i DIY razvijanja, kao i Hanninog ateljea za zvučne umetnosti u Ljubljani, ustanove za promociju i istraživanje oblika umetnosti zasnovanih na zvuku. Takođe, u svojim scenskim video radovima, sarađuje s više koreografa i izvođača. Njegovi radovi su prikazivani na filmskim festivalima širom sveta (uključujući Berlin, Njujork, Roterdam), kao i u muzejima (Centar Pompidou u Parizu, Kraljevski muzej Ontarija u Torontu). Februara prošle godine, njegov kratki film Laborat osvojio je srebrnog medveda, nagradu žirija na Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu.
Cinéma Copains je umetnički duo i istoimena produkcijska kuća koju su 2000. godine osnovali Minze Tummescheit i Arne Hector. Učestvovali su i u osnivanju kolektivne filmske laboratorije LaborBerlin 2009. godine. Minze Tummescheit je rođena 1967. u Limi (Peru) a sada živi i radi kao filmska umetnica u Berlinu. Arne Hector je rođen 1970. u Ešvegeu (Eschwege, Nemačka), a sada živi i radi u Berlinu kao filmski umetnik, snimatelj i montažer. Do sada su zajedno napravili filmove Jarmark Europa, In Arbeit/En Construction/W Toku/Lavori in Corso i Fictions and Futures.
René Frölke je rođen 1978. u Istočnoj Nemačkoj, a sada živi u Berlinu. Već više godina radi kao nezavistan montažer i snimatelj. Započeo je studije umetnosti 2007. u Karlsrueu, ali je 2012. odustao. Radio je kao montažer na filmu Materijal Thomasa Heisea (2008). Režirao je dokumentarce Von der Vermählung des Salamanders mit der grünen Schlange, kratki film Führung i Jeremy Y. Call Bobby O. oder Morgenthau without Tears. Njegov najnoviji film, Le beau danger, prikazivan je na brojnim festivalima širom sveta (Berlinale, FID Marseille, TIFF, Međunarodni filmski festival u Sao Paulu, Torinski filmski festival, Festival dei Popoli i dr.).
Lior Shamriz je rođen 1978. u Aškelonu na istočnoj obali Sredozemnog mora, gde je i počeo da pravi filmove i muziku. Shamriz stvara esejističke narative u kojima koristi film kao izvedbu i filmski jezik kao proces refleksivnog beleženja. Počevši od 2007, njegovi radovi su prikazani na brojnim međunarodnim filmskim festivalima, uključujući Berlinale (2010, 2013, 2015), festivale u Lokarnu, Torinu, Sarajevu, festival Frameline, BAFICI, kao i u prostorima poput Muzeja moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, KWBerlin, Centra Georges Pompidou (Žorž Pompidu) u Parizu i Ludvigovog muzeja (Museum Ludwig) u Kelnu, uz nagrade na Danima kratkog filma u Oberhauzenu (Oberhausen Kurzfilmtage, 2013, 2014, 2015), kao i nagradu Achtung Berlin New Berlin (2010) i druge. Bio je nominovan za nagradu Max Ophüls za dugometražni film, ušao u uži izbor za Nagradu Nacionalne galerije Nemačke, a imao je i retrospektive na Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, na Festivalu izraelskog filma u Berlinu i festivalu Ars Independent u Katovicama.
