O čemu pozorište govori kada govori o sebi? O čemu pozorište može i/ili treba da govori ovde i sada? Kakvi su obrisi (ne)moguće političke dimenzije pozorišta danas? Konsenzus i kompromis – gde je granica i koja je priroda provodnika između njih? Čemu pamćenje? Zašto zaborav? Da li pozorište govori (o) zajednici? I ako da, (o) kojoj zajednici?
