[plesni teatar]KOŽA JE ZID / Mudra teatar / 20. 10. 2009. u 20.00h / UK Vuk Karadžić, Beograd

utorak 20. 10. 2009. u 20.00h
UK Vuk Karadžić,
Bulevar kralja Aleksandra 77a

KOŽA JE ZID

po motivima Dom Bernarde Alba Federika Garsije Lorke

Svet naše igre je zatvorena država, preplašena svega što je okružuje. Svet neprirodnih zakona koji satanizuju najljudskije pravo na drugačiju seksualnost. Lorka je verovao da će gušenje prirodnih seksualnih nagona naposletku ugušiti čitavo društvo kroz procvat najdevijantnijih socijalnih pojava. On sam je bio u političkom sukobu sa represivnim režimom. Dom Bernarde Albe, njegov poslednji komad, napisan par meseci pre njegovog pogubljenja, od objavljivanja i izvođenja, nije sprečio Frankov režim, već je to bila porodica Federika Garsije Lorke koja je ovom delu 7 godina zabranjivala pravo da postoji. Devojke u komadu čeznu za odnosom sa muškarcima i ta najosnovnija potreba im je zabranjena: to je istovremeno bila i Lorkina čežnja. Njegova porodica je to u komadu mogla da oseti.
Naša igra polazi od ubeđenja da snažna represija odgovara ljudima, da prepuštanje utvrđenim zakonima pruža mir ma koliko mračan on bio. Pomiriti se sa strogim zabranama znači osloboditi se lične odgovornosti. Najlakše je biti pokoran. Usuditi se da se prekorače granice i prekrše neljudski zakoni – predstavlja merilo živosti i dostojanstva.
Ali šta se dešava sa nepokornima? Zašto čak i tada kada prekorače sve zabrane, kada strgnu sa sebe sve pogodne uniforme sloboda ne nastupa?
Koja je to poslednja prepreka?
Da li je to sama koža? Jedina granica koju ne možemo da pređemo, jer traži drugo biće da nas izvede napolje, da u dvorištu udahnemo malo vazduha, da nas oslobodi naše kože tako što nas prima u sebe, tako što ga primamo u sebe.
Koža je zid.
Zidovi večeras plešu.